Vreme

Vreme



Vreme… Da li nam je prijatelj ili neprijatelj? Kao da večito visi u vazduhu to pitanje, a odgovor se krije gde god može, KAD god može. Nekada se taj odgovor ni ne nazire.

Neko VREME sam mislila i pisala da mi je Vreme neprijatelj. Onda sam iz petnih žila htela da verujem da mi je zapravo prijatelj. Nakon toga, bila sam zbunjena i pokušavala da razaznam poruke tog zadihanog Vremena, koje uvek negde žuri i juri i nikada ne stigne da mi odgovori.

A i kako ja uopšte imam pravo da tražim da mi bilo šta odgovori? Ja, koja sam svoje omiljene ručne satove ostavila na popravku i GODINU DANA, tačno godinu dana ih nisam podigla sa servisa? Odakle mi pravo da se bunim i pitam da li mi je Vreme prijatelj ili neprijatelj kada sam izgubila pojam o njemu, kada je ono za mene stalo jer sam imala predivne događaje, koji su trajali i koji traju?

Možda je baš zbog toga Vreme počelo da leti, a ne samo da uvek negde žuri. A možda bi sve nas to isto Vreme zagrlilo kada bi znalo da nam priređuje najlepše trenutke u životu i čini da uživamo u svim tim brzim i sporim satima i danima i nedeljama i mesecima; u onima koji lete i u onima koji se vuku.

Zastanite nekada na JEDAN TREN, udahnite to Vreme i recite mu da ga volite. Dajte sebi VREMENA da spoznate ono što kreirate i ono što vam se dešava. Zahvalite se Vremenu što nam je orijentir. I radiće za vas. Donesite najlepše poklone – ljubav, osmehe, posvećenost, harmoniju, mir.

 

Fotografija: Jane u avionu na Katai Salašu u Malom Iđošu, 2016.

If you like, you can share.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *