Da, apsolviraj avanturu, ali NEMOJ JE NIKAD ZAVRŠITI. To je verovatno jedina stvar koju NE MORAMO završiti. Dok god traje, naš unutrašnji rast je zagarantovan, oplemenjunje nas, a to nas dodatno inspiriše i DONOSI NOVE, LEPE STVARI.
Apsolvent sam Filološkog fakulteta u Beogradu od 2009. godine. Izgleda da nisam bila dovoljno odrasla – dorasla okolnostima koje su me u jednom trenutku zadesile i MORALA SAM DA ZASTANEM. Zapravo, cupkala sam sa mini koracima unapred.
Ali živela sam i ŽIVIM jednu veoma lepu avanturu. To je onaj UNUTRAŠNJI RAST, putovanje OD GLAVE DO PETE, lagano, gotovo sporo; pa nazad do glave, pa opet do peta, dok se energija u meni lagano širila, rasprostirala, menjala, rasla. Kao ono početno disanje u jogi.
Neretko me je pokretalo jedno: Baci se! KRENI! Ponekad bih pustila da me umetnost vodi ili čak neki ljudi. TRUDILA SAM SE da dobro slušam i te ljude i umetnost i kreaciju, ali sam odlično slušala i sebe.
Svi imamo u sebi i mir i ljubav i slobodu i lepotu i pozitivnost i snagu i volju. Samo spavaju dubokim snom. Avantura ih sve od reda budi, ZAJEDNO GRADE MOTIVACIJU i to pokreće unutrašnji rast. Zato je važno DA SE AVANTURI SAMO PREPUSTIŠ, a to je moguće NAKON OPUŠTANJA I OTPUŠTANJA.
Uz šolju KAFE, čaja, nekog vašeg omiljenog napitka, uz zvuke GRADA ili sela sve ide mnogo lakše. Izvor svega je u tebi. AVANTURA je u tebi. APSOLVIRAJ JE. Put kojim ideš je baš stvoren da ga ti ulepšaš svojim… svim.
Love,
Tijana
